Duže porodiljsko

Uskoro mi ističe porodiljsko, a baš bih volela da to nije tako. Volela bih da mogu ostati kod kuće sa bebom dok ona ne napuni bar godinu i po dana. Po Zakonu o radu koji je trenutno na snazi, porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta traje ukupno 365 dana od dana otvaranja odsustva. Porodiljsko odsustvo se mora otvoriti između 28 i 45 dana pre procenjenog termina za porođaj. To znači da se majka uglavnom vraća na posao kada beba ima oko deset i po meseci.
Produženje odsustva radi nege deteta je na svačiju korist – korist bebe, korist majke, korist poslodavca i korist budžeta, a evo zašto:

Mnoge studije potvrđuju emocionalnu, fizičku i intelektualnu dobrobit za bebe ako su duže uz majku. To nam daje stabilnije i produktivnije građane u budućnosti.

Kada beba ima 10 meseci, još ne razume koncept „mama odlazi, pa će se popodne vratiti“. Gotovo sve bebe kada se u ovom uzrastu odvoje od majki nazaduju u samostalnosti, postanu nezadovoljne, plačljive, odbijaju da jedu i spavaju.

U ovom uzrastu beba treba da unosi između 70 i 90% potrebne energije iz majčinog mleka. Bebe koje sisaju odbijaju da pređu na flašicu i adaptirano mleko. Njihov digestivni sistem još nije razvijen za značajnije količine nemlečne hrane.

U ovom uzrastu bebe obično imaju dva dnevna spavanja za vreme radnog vremena majke. Mnoge bebe mogu da zaspu samo uz majku.

Noćni san beba još nije stabilizovan, bebe se bude više puta u toku noći, bude roditelje koje rano ustaju za posao i koji, usled nedostatka kvalitetnog sna, lošijeg su zdravlja i nekvalitetniji kao radnici.

Bebi niču zubi, često je u bolovima i ima povišenu temperaturu, zbog čega majka mora da otvara bolovanje.

Bebe u ovom uzrastu, pogotovo u jaslicama, češće se razboljevaju, zbog čega majka otvara bolovanje.

Beba ide na česte, mesečne pedijatrijske preglede i prima vakcine, zbog čega roditelji moraju da odsustvuju s posla.

Beba ne ume da se verbalno izrazi, njene potrebe i način komunikacije često razume samo neko ko je mnogo vremena proveo uz nju – kao što je to njena majka. Beba često mora da odloži zadovoljavanje svojih potreba do povratka majke s posla.

Beba ne hoda i ograničena mogućnost kretanja je izvor frustracija.

S druge strane, deca koja napune osamnaest meseci savladala su mnogo više veština: hodaju, zubi su im već izrasli, jedu i bolje vare hranu, znatno bolje izražavaju svoje potrebe, bolje shvataju koncept „mama odlazi, pa će se popodne vratiti“ i lakše se mire sa situacijom, bolje spavaju.

Majka tada takođe bolje spava, što povoljno utiče na kvalitet njenog rada.

Ne bi bilo potrebe za dodatnim pedijatrijskim bolovanjima, kao ni za komisijka produženja odsustva sa rada radi nege deteta.

Ušteda u budžetu bi bila:
– drastično smanjen broj zahteva predatih Fondu za zdravstveno osiguranje, obrada istih, organizovanje rada Lekarskih komisija;
– drastično smanjen obim posla lekarskih komisija;
– smanjen broj pedijatrijskih i ginekoloških bolovanja;
– smanjen obim posla na specijalističkim klinikama i bolnicama, smanjen broj poseta specijalisti iz jedinstvenog razloga da se „nadje bilo šta što nije u redu sa bebom“ i da se prikupe izveštaji sa kojima majka izlazi pred Lekarsku komisiju.

Tu je i pitanje sledeće trudnoće radnice. Često se desi da se radnica vrati na posao na svega nekoliko meseci, dok ne ostvari željeni razmak do sledeće trudnoće, praktično tek se ponovo uhoda u posao, pa da zatim otvori trudničko bolovanje. Taj kratkotrajni povratak na posao uzrok je pometnji: narušavanje reda života same porodice; poslodavcu, koji je računao na radnicu i Budžetu zbog administrativih procedura.

Često, kako bi majka odložila povratak na posao radi nege deteta, ili kako bi čak izbegla otkaz, zatrudni ponovo pre nego što je za to psihofizički spremna, što može da utiče na zdravlje u trudnoći i na porođaj, a svakako utiče na razvoj starijeg deteta. Deset meseci nakon porođaja žena često nije spremna za novu trudnoću, ali godinu i po dana kasnije jeste. Zato je idealno rešenje da se trudnicama kojima ističe odsustvo, a koje brinu o detetu (ne pohađa vrtić) isto automatski produži novim ciklusom odsustva.

Time bi Budžet uštedeo na administraciji, opštinama bi se smanjili izdaci za vrtiće, vrtići bi bili rasterećeniji, epidemije bolesti među decom bi bile manjih razmera, bilo bi manje poseta pedijatru.

Znam da je u mnogim zemljama odsustvo radi nege deteta kraće nego kod nas, ali u mnogima je duže. U Italiji, na primer, ako majka odluči da se brine o detetu nakon što ono napuni tri godine, može da to učini (bez naknade zarade). Poenta, uostalom, nije porediti se sa drugim zemljama, nego uzeti u obzir potrebe porodice.

Rado bih se odrekla dela naknade zarade i plaćenog odmora za prošle dve godine koje sam provela u odsustvu sa rada, kako bih ostala još koji mesec s decom.

Licia Ronzulli EU parliament

Članica Evropskog parlamenta Lića Ronculi sa ćerkom na poslu. Znam da nije baš u skladu sa tekstom, ali, neodoljiva je.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s