Neprijatna osećanja dece

Pružanje dobrodošlice neprijatnim osećanjima nije lako jer su ona neprijatna i za onog ko ih proživljava, ali i za onog ko posmatra dete dok ih ono proživljava. Svaki roditelj zna koliko može da bude naporan i neprijatan dečiji plač! Ali vežba čini majstora – njegovo prihvatanje s vremenom i trudom postaje sve lakše. Svaka izazovna prilika je mogućnost da se vežba bolje reagovanje na dečiji plač i izlive osećanja.

„Hoću još jednu pesmicu, neću da idem na spavanje!“ Plače moj još-malo-pa-trogodišnjak. Plače i viče; zašto mora toliko da viče?!

Pokušavam da saosećam s njim. Premoren je.  Osećam napetost u mišićima, vrelinu u glavi i nervozu. „Ako probudiš bebu, moraću da odem kod nje. Moraćeš da spavaš sam.“

Dižem ga i odnosim na suprotni kraj sobe, što dalje od bebe koja spava u susednoj sobi. Koncentrišem se da se uzdržim i od fizičke i od verbalne grubosti, samo ga sprečavam da mi pobegne. On baš to i želi. Sedam na pod pored njega i nudim mu zagrljaj. Pokušavam da ga tako zagrlim, da plače u meni, ali on se opire: „Ali, ja volim glasno da plačem!“ „Slušaj me“, kažem mu mirnim glasom, „Sad ću te odvesti u krevet. Ako probudiš bebu, moraću da odem kod nje, a ti ćeš spavati sam.“ „Ali, ja ne volim da spavam“, ustihnuo je. „Znam, ljubavi.“ „Hoću kod tebe.“

Mirno sam zaspala grleći svog sina, zadovoljna što su moji napori da ostanem mirna, blaga i čvrsta urodili plodom.

Ja sam bila dete sa mirnijim temperamentom. Prihvatala sam zahteve i nisam izražavala svoje strahove, ali ipak sam imala snažna osećanja ljutnje, nepomirljivosti, nejednakosti, poniženosti i straha.

Kada bih ja „besnela“ kazna su često bile batine. U tim trenucima bila sam iznenađena, postiđena, u bolu i razočarana što oni koje najviše volim i koji su mi sve na svetu, koji su mi hrana, spas i život – udaraju me. Mrze me – svojim lekovitim očima gledaju me sa gađenjem i preteći viču da umuknem. Prekrivala sam usta i borila sam se sa svojim telom da ugušim vapaje.

Ružna osećanja su bila zabranjena u njihovom prisustvu, pa sam i ja u njihovom prisustvu samo delimično postojala. Potiskivala sam taj “ružni” deo sebe, što je dovelo do toga da potisnute emocije upravljaju mnogim mojim postupcima, da mi kvare zdravlje i da sprečavaju otvoren odnos s roditeljima.

prijatna

Upotrebljavani termin “negativna osećanja” vodi do želje da se ona izbegavaju. Neka osećanja su prijatnija a neka manje prijatna, ali sva su osećanja korisna, usmeravaju nas i obogaćuju život, zato je prikladniji termin “neprijatno osećanje”. I neprijatna osećanja su prihvatljiva i poželjno je da se adekvatno izražavaju.

Advertisements

3 thoughts on “Neprijatna osećanja dece

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s