Kada dete besni

Dečiji mozak ima više neurona od mozga odraslog čoveka, što znači da su deca osetljivija i nadražaje doživljavaju intenzivno.

Kada se prvi put proba neka poslastica ona se doživljava najukusnijom i nije moguće ponovo iskusiti isto zadovoljstvo. Nešto nedostaje, kao da nam treba veće parče kolača, više šećera; zavisnici traže veću dozu; što se više puta nešto iskusi, neuronske veze postaju deblje i jače i time se usvajaju veštine i iskustva; u suprotnom ne bismo preživeli intenzitet nadražaja. Slično je sa putovanjima i zaljubljivanjem.

20150709175455-EFFECTS (1)

Dečiji mozak ima više neurona od mozga odraslog čoveka, što znači da su deca osetljivija i nadražaje doživljavaju intenzivno.

Kada se prvi put proba neka poslastica ona se doživljava najukusnijom i nije moguće ponovo iskusiti isto zadovoljstvo. Nešto nedostaje, kao da nam treba veće parče kolača, više šećera; zavisnici traže veću dozu; što se više puta nešto iskusi, neuronske veze postaju deblje i jače i time se usvajaju veštine i iskustva; u suprotnom ne bismo preživeli intenzitet nadražaja. Slično je sa putovanjima i zaljubljivanjem.

Dečiji svet je bogat, u njemu se ništa ne podrazumeva, ništa nije uobičajeno – uz razuman balans odmora i stimulacije. Noviteti deci ne promiču (za razliku od naših zahteva!): brujanje automobila koji se približava, pa udaljava; komšije koji pričaju ispred ulaza; bore na licu rođake koja im se približava da ih poljubi; komšijsko grabuljanje; šuštanje, lupkanje i ritam koraka, njegovih i maminih; propadanje stopalca kada zakorače sa asfalta u pesak; sviranje vetra kada okrene glavu; sunce i oblaci iznad njega i senka ispod njega; prašina koja leti u zraku sunca; pozadina postera na prozoru prodavnice; brujanje ventilacije; promena temperature; titkanje kasa; neonsko svetlo; sve te šuštave, šarene kesice; prorezi na kolicima i okretanje šare na točkićima; kako njihova rukica naleže u maminu; njen miris i toplota. Deca sve percepiraju glasnije, svetlije, jarkije i intenzivnije. To je jedan od razloga zašto deca ne čuju kada im se govori.

Kada je roditelj sa detetom, a naročito kada obavlja neki posao dok je dete uz njega (za neke to je skoro uvek!) korisno je da i sebe, a i dete pripremi i obavesti. Roditelju je korisno da obezbedi onoliko vremena i strpljenja koliko je to moguće; a detetu da najavi šta će se dogoditi i šta od njega očekuje. To pomaže da se izbegnu neprijatna iznenađenja i nerealna očekivanja.

Svakodnevan primer je odlazak s detetom u čarobni svet prodavnice. Bilo koji predmet tamo koji detetu privlači pažnju jeste pravo otkriće, a roditelj bi radije obavio kupovinu bez zadržavanja. Stajati nad detetom dok ono istražuje je igra živaca.

U trenucima “igara živaca” i nestrpljenja koristi nam svaka praksa prisutnosti i svesnosti trenutka – videti dete ne kao izvor stresa, već kao dete koje se igra i ponašati se zrelo, što svakako nije uvek moguće; ali u sledećim poglavljima knjige opisani su načini kako prepoznati svoje emocije i kako se ophoditi.

Deca se lako umaraju i ne umeju da se izraze. Nekada su žedna, nekada su im se nogice umorile, nekada ih nešto boli ili pritiska. Nekada im se “nakupilo” ili se ne osećaju sasvim dobro, kao što se i odraslima događa. Deca takva stanja izražavaju kroz plač, smeh ili drugo neuobičajeno ponašanje.

Advertisements

3 thoughts on “Kada dete besni

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s