Bez ljubavi nema života

Prošle godine imala sam nesporazum sa osobom koju volim. Ogroman nesporazum sa osobom koju ogromno volim.

Ta osoba mi je svojim postupcima stavila do znanja, ne samo da joj nisam važna, nego da je ne zanimam i da me čak mrzi.

Živeti sa saznanjem da me ne voli neko koga toliko volim, da nisam važna nekome ko me definiše, da me ne prihvata moj izvor života – bilo je pakleno. Pakleno.

U početku, mislila sam, pa, može se bez svakoga živeti. Život ide dalje i kada nama drage osobe umru. Plesala sam i smejala sam se. Rekla sam prijateljici da mogu ja i bez njega. Ne treba mi ničije prihvatanje i ničija dozvola da živim.

Mogu ja sama.

Samo, bezdan u mojim grudima je sve brže rastao, dok nije progutao sve.

Venula sam i sušila sam se kao prosti javor. Postala sam crni mrak koji uvlači sve u sebi.

A majka sam, i dužnost mi je da budem svetlost i blagost.

Svaki dan čekajući poziv, lajk, znak – bio je još jedna gorka potvrda da me ne voli.

Osećala sam da me pritiska bujica suza, ali majka sam i više ne umem da plačem.

U trenucima kada više nisam mogla, više nisam mogla, zatvarala sam vrata kupatila, okretalasam deci leđa, i liptala sam kao dete. Kao što bih lipitala kao dete, da me nisu terali da gutam suze.

Liptala sam, i molila sam za ljubav i za svoj život.

Tada sam upoznala Borjanu.

Borjana me je vodila kroz proces. Možda je tačnije reći da me je sprečavala da skačem pred rudu. Jer, znala sam ja te stvari, ali moje srce nije razumelo. Znam ja da bi trebalo da mi ne treba.

Znam da nema ljubavi na silu. Znam da moj život ne zavisi ni od koga. I znam da sam doživela sjajne stvari, al ii strahovite stvari od njega, a to je nedopustivo.

“A zašto ipak želite da budete u dobrim odnosima?”

Sjajno pitanje! Zašto, kada sve to znam, i sve je to tako.

Zato što su nam ljubav, prijateljstva, porodične veze – neophodne za život. Bez ljubavi, sjedinjenja dveju jedinki, život se ne stvara. Bez roditeljske brige koja proizilazi iz ljubavi, bebe ne mogu da prežive. Ako su roditelji nezainteresovani za decu, ili deca nezainteresovana za roditelje, dete ne može da se vaspita i poduči, da odgovorno nasledi svet.

Potreba da volimo i da budemo voljeni je instinkt za očuvanje života.

Ljubav nema dugme, pa da je ugasim. Ljubav ne pita za reciprocitet, jednostavno postoji.

Biljana Stanojcic postovanoj deci

Naše drage osobe su deo nas samih na način koji možda slutimo, ali ne možemo da objasnimo. Svi naši sjajni i strahoviti trenuci, deo su mene. Taj sjaj i terror, to sam ja. Ne voleti njega, znači odseći deo sebe.

Bez svakoga se može, ali svako je jedinstven. Svaka osoba koju volimo ima nezamenjivo mesto u našem životu. Može da dođe nova ljubav, ali ona ne gasi onu staru, neuzvraćenu.

Lek protiv neuzvraćene ljubavi nema. Možemo jedino da uradimo sve što je u našoj moći, i malo preko toga, da nas druga osoba zavoli.

A ako nas ne zavoli, živimo s tim, ili umiremo s tim.

Vaša,
Biljana Stanojčić

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s