Zaobilaznim metodama do detetove saradnje

Deca ne reaguju dobro na naređenja, a u nekim fazama je njihov bunt naročito izražen.  Šta onda? Kako da nateramo dete da nas posluša, a da mu ne naređujemo? Ovo je verovatno najobimnija tema u literaturi za roditelje. I ja sam je obrađivala u tekstu Disciplina – a šta da radim, ako ne kažnjavam? i kroz celu knjigu Koren i krila utkane su razne ideje, zapažanja i objašnjenja o komunikaciji između roditelja i deteta. Ovo su trenutno moje omiljene metode za zaobilaženje direktnog naređivanja deci:

20180321_071859_0001

Ćutanje i strpljenje

Iako hoću da dete uradi nešto odmah, dajem mu malo vremena da se samo seti i pokrene. Imam na umu da je detetu potrebno više vremena nego odraslima da shvati šta se od njega traži i da osmisli reakciju. Uzdržavam se da ponavljam i suviše pričam: „Hajde, idi peri ruke, ugasi svetlo, obuci papuče hladno je“… Bolje je primetiti trenutno stanje i postaviti podsticajno pitanje: „Vidim da ti je hladno. Šta misliš da treba da uradiš?“ Ako treba, odite do deteta i povedite ga nežno, za ruku, prema prostoru gde treba da se obavi radnja, na primer umivanje.

Uzdržavanjem od suvišnih priča i požurivanja, održavam mirnu, opuštenu atmosferu, koja zu to i neguje koncentraciju (što ne znači da će se i dete uzdržavati od suvišnih priča 😉 ) Drugi plus je što se dete uči samoinicijativi. Evo baš je danas Nikola sam odlučio da sredi svoju policu, kada je shvatio da više nema mesta na njoj. Naročito se grizite za jezik kada ste ljuti ili nervozni, da ne biste nekog uvredili i povredili. Budite ponekad lenji, za dobrobit vašeg deteta 😉

Rutine

Kod rutina nema šta da se priča. Kad ustanemo, počinje rutina spremanja za izlazak iz kuće koja je uvek ista: jutarnji napitak s belančevinama, toalet, umivanje, oblačenje. Pri povratku kući je slično, i pred spavanje opet. Za vreme rutine nema igranja, zaustavljanja ili brbljanja. Koliko radnji sadrži rutina zavisi od uzrasta deteta ili koliko želite da se posvetite njima. Pre večernje rutine, na primer, može da se ubaci raspremanje igračaka; nakon obroka raspremanje stola i čišćenje i tako dalje. Kod rutina pomažu i pesmice, koje međutim ne smeju da grubo prekidaju dete u aktivnosti koju radi. Naše su sledeće:

Pre i posle jela treba ruke prati
nemoj da te na to opominje mati.

Na trotoaru i na ulici
lopta se drži u ruci.

Am Stockstein bleib ich stehen,
Und muss nach allen Seiten sehen,
Und wenn frei ist, darf ich gehen. 🙂

Ignorišite.

Birajte svoje borbe. Ne možete da ispravite svaku sitnicu ponašanja odmah. Vladeta Jerotić je rekao da je biranje pravi trenutak kad nešto govorimo detetu ključni faktor da li će se naše namere ostvariti. Dete je ipak dete, pokušajte malo da se uzdržite. (Što naravno pre svega važi za temperamentnije roditelje, ako koji flegmatičar čita ovaj tekst, veoma bih se radovala ako u komentarima podelite svoje iskustvo!)

Hajde da…

Svetomir Bojanin kaže da detetu do desete godine ne treba govoriti idi uči, nego hajde da učimo, ne idi sredi, nego hajde da sredimo. U jednom Valdorf vrtiću gde sam gostovala, kada je vreme za (drugi) doručak i izlazak, vaspitačice diskretno počnu da raspremaju, ne prekidajući decu u aktivnosti. Zatim tiho počinju da pevaju prijatnu pesmicu, kako bi stavile do znanja deci da je vreme za doručak. Deca, malo po malo, se, zu laganu podršku, uključuju u raspremanje.

U druga tri vrtića, ta pesmica je sasvim promašena, previše nagla, deca jedva imaju vremena da se snađu. Moj sin se u početku rasplakivao kada bi mu prekinuli igru i koncentraciju radi raspremanja. Isplanirajte da odvojite dovoljno vremena za pripreme. Da, to znači da ćete nekad vi počistiti sve ili skoro sve, važno je da usađujete primer i rutinu.

Prekid filma

A kada postane nepodnošljivo? Kada se dete ponaša nebezbedno ili preterano nekulturno? Ja ovako: koncentrišem se da odreagujem smireno (ako nije taj voz prošao, a ako jeste, koncentrišem se na zaustavljanje tog voza!) Prekidam ga u aktivnosti. Ako mi je na ulici biciklom pobegao predaleko i pored dogovora i jasnih uputstava, mora da gura bicikl do kuće. Ako baca igračku po kući, igračku moramo da sklonimo. Ako pravi nered za vreme obroka, a očigledno više nije gladan i skrenuta mu je pažnja, mora da prekine obrok. Ako je nebezbedan za druge, mora da se skloni u svoj prostor. Sve ovo, naravno, ne sme da ugrožava dete. Nema potrebe za puno priče, niti za ljutnjom, durenjem ili mrštenjem. Dete može sasvim blago, ali ozbiljno, da se skloni iz određene situacije. Uz to, razmišljam koje detetove fizičke ili emocionalne potrebe nisu zadovoljene i potrudim se da što pre to rešim.

Hoću da najavim izazov ne-vikanja i smanjivanja naređivanja na ovoj strani koji će simbolično trajati od 28. Novembra do 6. Januara. Pridružite nam se da jedni drugima budemo podrška, za našu decu 😊

Podržite postojanje ovog bloga time što ćete kupiti elektronsku knjigu Koren i krila na Kobu, iTunes-u ili u PDF-u. Ostavite mi komentar, pošaljite poruku!

Vaša,
Biljana Stanojčić

Koren i krila nova naslovna niža mini

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s