Biti bolja za sebe, a ne za druge

Kad sam pročitala tekst Spontani pobačaj – majčinstvo bebi koja se nije rodila, odmah sam želela da saznam više o njegovoj autorki. Slađana Živković je psihoterapeutkinja koja radi sa ženama i majkama.

15s (1)
Slađana Živković

Kako si odabrala svoju struku i usmerenje?

Suprotno svojim i tuđim očekivanjima, a i bez prethodne strasti, ljubavi, ni čitanja Junga, Frojda, Rajha. Bila je to neočekivana jasnoća koju je doneo maturski ispit iz srpskog jezika, Razgovor sa sobom, pisan u dijaloškoj formi.

Otkrila sam koliko neverovatne jasnoće, snage i uzemljenja dođe iz slušanja sebe bez očekivanja i pristrasnosti. To je ono što me je „uvuklo“ u psihologiju a kasnije i u psihoterapiju i što me drži i dan danas. Za druge došlo kao razočarenje, neverica pa potpuna ubeđenost da nemam šanse zbog tada ogromnog broja konkurenata. Prijemni mi je doneo dobru lekciju o sebi kada se upustim u izazov rešena da pobedim. To je za mene bio ulazak u nepoznato u koje mami veza sa umetnošću koja je ostala moj verni vodič do danas.

Sada radite sa ženama, majkama?

Kao psihoterapeutkinji i majci dvoje male dece, bliske su mi i poznate majčinske teme, pa sam pokrenula grupu psihološke podrške namenjene majkama: Rađanje majke, pa u nastavku Majka – kraljica srce, a za koju nedelju biće novi ciklus pod nazivom Hranjenje majke. Budući da znam koliko majke kubure sa slobodnim vremenom, osmislia sam kratak ciklus  od 3. ili 4. susreta u malim grupama. Na Fejsbuku nas možete naći na strani Negovaonica.

Ideja mi je da ciklus više puta u toku godine dostupan. Cilj radionica nije kako da budemo bolje za druge, nego za sebe, i da baš kao takve budemo majke. Radionice su osmišljene da drže prostor za unutrašnje osnaženje, vrate radoznalost i motivaciju za samoistraživanje i praćenje sebe i van i unutar majčinstva. Bavimo se i relativno novim pojmom emotivnog rada, kao svega onoga što majka čini da bi njena porodica bila podržana i zadovoljna a da to nju kao osobu i emotivno i fizički troši.

Na jednoj od radionica obavezno se bavimo osvešćivanjem sopstvenih potreba, kojih često nismo svesne. Prepreka obično bude to što nam je stari način njihovog zadovoljenja u majčinstvu nemoguć ili zato jer smo ih predugo odlagale pa su se one promenile. Bavimo se onda i načinima na koje ih sad možemo zadovoljiti a da je stvarno realno izvodljivo.

Moja saradnica mr slikarstva i dula Jovana Filipović pružala nam je umetničko – žensku podršku da se osećamo sigurno i slobodno da „ponovo rodimo sebe“ kao nova, zdravija i vitalnija bića.

Nas dve smo osmislile da tokom radioničarskog rada, malo po malo stvaramo finalni  materijalni proizvod naučenog. Na kraju zajedničkog rada polaznice dobiju uramljene simboličke podsetnike  iskustva i naučenog na radionicama. Ideja je da im on bude stalna podrška kontinuirano prisutna u svakodnevom životu.

Utisak mi je da je majkama mnogo “lakše” da se odluče za kurseve koji su usmereni na roditeljstvo ili neku novu “alatku” osmišljenu da ih nauči kako da budu bolje majke. Mnogo je teže reći : “meni treba ovo zbog mene”. Svi u porodici dobijaju ako je majka stvarno nahranjena, umesto da očekuje od sebe da drugima “sipa” dok je u njenoj duši prazna čaša.

_MENI OVO TREBA.png

Izgleda mi da majke nisu navikle na ličnu mentalnu higijenu nego se bave svojim zdravljem kada”zatreba” ili kada je ono već “urušeno”.

Sa druge strane ja učim od mama kako da im pomognem da pređu „rampu“, da se osećaju sigurno u grupi na teme na koje su navikle da prečesto izazivaju osećanje krivice i neadekvatnosti. Kad se skupimo, učimo međusobno gde je granica iskrenosti i podrške bez „ubacivanja u svoj film“, način, savete (svesna komunikacija i aktivno slušanje, prim. S.B.). Učim i kako da budem strpljiva i oslušnem žensku mudrost koja nekad vodi putem koji ne deluje pravolinijski, ali često brže dovede do cilja.

_MENI OVO TREBA (2)

Na praktičnom nivou meditiramo, crtamo, vajamo, plešemo. Uvek prvo ulazimo u kontakt sa svojom matericom i čitavim telom. Tako povezane iznutra, kultivišemo svoju pažnju i fokus stavljamo na ono što je stvarno važno, uzdržavajući se da ne ulećemo u ćaskanje već da te reči budu zaista mera naše duše. Nemam ništa protiv ćaskanja, i to je umeće i nekad nam baš to treba, ali to je obično dostupno za mame. Ovo drugo nije.

Koja bi bila vaša struka, da to nije psihologija?

Bavila bih se pisanjem, dizajnom eneterijera, jezicima, isceljivanjem.

Šta vam je još važno, i šta još volite da radite, hobiji, interesovanja?

Učenje novog mi je važno. Plešući 5 ritmova uvek se vratim svom središtu i izvoru života u sebi sa svim emocijama koje to nosi. Sada je ono ređe zbog majčinskih obaveza, ali taj ples je moja druga kuća. Upravo učim Tai masažu kao i terapiju dodirom Rosen metod. Imam ideju za 3 knjige koje čekaju da budu napisane i tu i tamo beleže. Osnažena srećom svog sina kada je bio beba, učila sam da pevam. Mnogo sam zahvalna svojoj učiteljici na mudrosti i meri. Nadam se da ću uskoro moći opet da se tome vratim barem na kratko. Volim da se povežem sa svojom decom kroz igru – redovno bojim nokte ćerki i čudovišta sa sinom.

UČI PLEŠI iGRAJ SE

Rad sa matericom – isceljivanje i blagoslov je moj dug svim pretkinjama koje su uobličile život kakav poznajem. Kontakt sa matericom me podseća na veličinu, mudrost i moć ženske energije i osnažuje me da je osećam, a da ne budem samo „tatina ćerka“. Moć jednostavnog i lakog povezivanja sa svim ženama, kada podrazumeva prvo kontakt sa svojom matericom, donosi jednu sasvim drugačiju vrstu mere i prisutnosti u odnosima sa drugima. Moj je lični zavet da u amanet mojoj trogodišnjoj ćerki „ostavim“ iskustvo i mogućnost ženskog kruga, kao mesta intimne podrške i upoznavanja sa svojim telom i ženskom cikličnom prirodom, te razmene znanja i iskustva.

Earth Hour 2020.png

O ženskom telu, potrebama, prepoznavanju, menjanju, učene smo da ne govorimo osim kroz brigu o zdravlju, estetici ili kroz kritiku.

O mnogo čemu ćutimo ili se trudimo i ponašamo kao da se naše promene svakog meseca, kao i u različitim fazama života, ne dešavaju, jer nam je model uspešnosti vrlo često muški i patrijahalan, pa se tako trudimo i da ga dosegnemo.

 

– nastavak sledi –

 

Једно мишљење на „Biti bolja za sebe, a ne za druge

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s