Deca su bića za sebe, ja sam tu da ih bezuslovno volim – Mariana Valtner

Na putu materinstva upoznala sam divne i neobične žene koje me svakodnevno inspirišu. Želim da podelim tu inspiraciju sa vama i da vam predstavim Marianu Valtner, po obrazovanju master inženjer grafičkog inženjerstva i dizajna, koja je svoju ljubav ka estetici i prirodi spojila u pozivu cvećarke. Ipak, pre svega, vidi sebe u ulozi majke. Njeni odgovori su me veoma razveselili, nadam se da će i vas:

Mariana, imaš oba iskustva porođaja: carski rez i prirodni porođaj. Koliko se razlikuje doživljaj jednog i drugog?

Porođaj je trenutak kad se rađa i majka. Mene je sam taj čin porođaja naučio najteže i najbitnije lekcije u životu. Porođaj operacijom me je naučio da ne mogu sve da kontrolišem, da ne forsiram stvari i da je u redu ako nešto ne ispadne kako sam planirala. Priprema za eventualni vaginalni porođaj je trajala dve godine da bih bila spremna da prihvatim mogući ponovljeni carski rez. Mislim da se malo ko posvećuje duševnim ranama koje ostaju nezaceljene, ponekad i ceo život, ženama koje su rodile carskim rezom ili suprotno svojih nadanja. Ponekad žene nisu ni svesne tih rana. Zato je najveći posao meni bio rad na upravo tom oporavku. Kad sam sasvim smireno prihvatila situaciju da ću za 12 sati biti operisana, krenuo je porođaj i rodio se Teo.

Treba više pažnje posvetiti ranama koje ostaju nezaceljene posle porođaja.png

Najviše mi je značio neometani proces otvaranja i neopisiv nalet hormona koji se smenjuju za vreme kontrakcija i pauza, koje nažalost često uskraćuju nepotrebnim indukcijama. Vrhunac je nalet neverovatne doze oksitocina posle samog istiskivanja. Neopisivo.

Živite u svojoj kući sa baštom, u malom, ali sadržajima ispunjenom mestu. Na koji način se vaš život razlikuje od života u većem gradu?

Pošto sam sa suprugom živela šest godina u gradu a pre toga smo oboje odrasli na selu, rešili smo da ipak zasnujemo porodicu na selu, pre svega zbog blizine porodice ali i zbog veće tišine. Shvatila sam da mi je teško da prihvatim studentsko lumpovanje i da bih najviše volela da imam neki svoj prostor na otvorenom i svoju tišinu. Meni najviše prija osećaj slobode, a to mogu nekako da objasnim primerom da u svom dvoristu mogu da uživam bez obzira na to sta imam ili nemam na sebi. Ne brinem se da li deca provode dovoljno vremena na otvorenom, jer od proleća do jeseni većinu vremena smo u dvorištu. To vreme nam je ispunjeno kućnim obavezama kao što je sadnja biljaka, održavanje, zalivanje, košenje trave ali i berba voća i povrća.

Smatram velikim bogatstvom što su moja deca upoznala sve četiri prababe. Sa jednom su posebno bliski jer živimo pored nje, pa slobodno pretrče do nje po jedan čajni kolačić. Znam da to i njoj mnogo znači. Takođe smatram sebe vrlo srećnom što sam okružena dobrim komšijama, sa kojima su naša deca takođe vrlo bliska i slobodno ulaze kod njih u dorište da se igraju sa životinjama. Mislim da je danas velika retkost imati slobodu sa obe strane da se uđe u nečiji privatni posed a da to nikome ne smeta.

Treba više pažnje posvetiti ranama koje ostaju nezaceljene posle porođaja (1)

Šta ti je u životu važno, koji su tvoji životni principi?

Mir, ljubav i sklad sa prirodom. Biti u miru sa sobom i sa ljudima oko sebe, voleti pre svega sebe i širiti tu ljubav. A sklad sa prirodom smatram pre svega kao slušanje svoje intucije i raditi ono što u dubini stvarno osećas da je ok a da ne povređuje živo biće. Zanimljivo mi je posmatrati ljude koji rade neke stvari samo zato što to rade određena grupa ljudi a da ne uđu u suštinu te radnje. Mislim na primer na aktuelno second hand oblačenje ili od najbanalnijeg odlaska u zoo vrt. Retko ko će razmisliti o posledicama ili zašto se to radi, čemu to doprinosi…od malih nogu se nisam osećala dobro u velikim grupama koje slušaju jednu osobu, osećam da mi to ne prija. Volim sve da preispitam, isfiltriram i prihvatim ono što mi je ok.

Kako te principe usađujete svojoj deci?

Najpre sam se brinula kako ću ja to uspeti da mi deca budu takva kakva ja smatram da treba da budu. Ali onda sam shvatila da su oni posebna bića sa svojim odabranim putem. Ja sam tu da ih bezuslovno volim i svojim ličnim primerom olakšam taj put. Danilo, kad je krenuo u zabavište, redovno je dolazio sa zlatnim zvezdicama kući. Posle mi je vaspitačica rekla da je to zbog toga što ima lepe manire i što se za sve zahvali i lepo zamoli. Pita, kako ste ga lepo to naučili? Meni je bilo pomalo smešno jer je nama u kući normalna stvar da se zamoli i zahvali. Ista stvar je i sa kupljenjem papirića na ulici i bacanjem u kantu za otpad.

Muzika je važna vašoj porodici. Zašto?

I meni i mom mužu je muzika bitna. Sećam se da su stariji komentarisali kad sam bila u osnovnoj školi i na vrhuncu svoje buntovne faze sa kosom ošišanom na jedinicu i Sex Pistols majici, kako je to samo faza i njima simpatično. Evo da se javim da mi deca znaju ko je Džoni Roten ali i da su im se znanja o muzici zahvaljujući mom mužu mnogo proširila. Muzički ukusi su nam slični ali i različiti. Ukratko rečeno, volimo rokenrol s tim što cenimo i različitost, jer za grupe koje meni ne leže zamolim supruga da stavi slušalice, a takođe ako znam da neka pesma iritira supruga ne puštam je u njegovom prisustvu. Pre supruga sam uglavnom slušala pankrok iz određenog perioda, ali zahvaljujući njemu sam otkrila da postoje i novi bendovi pogotovo iz Švedske, koji i dalje prave sjajnu muziku. Sad mi je simpatično kad se setim kako mi je na početku našeg zabvaljanja svake nedelje pravio listu muzike i svojeručne omote i poklanjao ih na cd-ovima.

Treba više pažnje posvetiti ranama koje ostaju nezaceljene posle porođaja (2)

Muzika mi je važna jer je bilo bezbroj pesama koje su u 3 minute opisale tačno kako se osećam ili koji su moji stavovi, a ponekad mi je dovoljno i samo da mi se kosa naježi i da uživam u muzici. Suprugu je jako bitno da deca znaju da prepoznaju kvalitetnu muziku i kvalitetan zvuk. Osim gledanja spotova i slušanja preko plejera, polako upoznajemo decu i sa vinil pločama, gramofonom i prepoznatljivim znakovima raznih grupa. Ništa ne forsiramo, nego idemo njihovim tempom i proširujemo znanja kad to oni traže. Ovde nam je na samom početku bila nezaobilazna knjiga Davida Vartabedijana Ilustrovani rokenrol vodič, gde su crteži jako primamljivi za decu i gde smo krenuli od Elvisa Prislija do Grin Deja. Preko muzike se deca upoznaju i sa raznim instrumentima i vole da sviraju i na gitarama napravljenih od kartona i gumica ali vole i Ibanez i Fender gitare. Za sad je sve to igra ali pratimo njihov razvoj i podržavamo ga, ako izraze želju upisaćemo ih na muzičke časove.

Teo deca muzika

Koja je vaša trenutna muzička top lista?

Uh, menja se svaki dan ali retko koji dan prođe a da ne čujemo:
Alice Cooper – Poison
Kiss – I was made for loving you
Misfits – Dig up her bones
Kvelertak – Bruane brenn
Ramones – Spiderman
Metalica – Enter Sandman
Hank von Hell – Fake it
AC/DC – Back in black
Industrijski kombinat – Ako se izgubim
Turbonegro – Do you dig destruction

spiderman

– nastaviće se –

 

2 мишљења на „Deca su bića za sebe, ja sam tu da ih bezuslovno volim – Mariana Valtner

  1. Poštovana Biljana,

    Želela bih da kupim Vašu knjigu „Koren i krila“ ali mi nazalost ne polazi za rukom kupovina preko Kobo-a.
    Postoji li bilo koji drugi vid transakcije?

    Unapred zahvalna,

    Mama Maja

    Свиђа ми се

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s