Trčanje, priroda i rokenrol: Mariana Valtner

Mariana Valtner, majka, inženjer, cvećarka, atletičarka i mnogo više, u nastavku razgovora objašnjava zašto se izjašnjava kao: čovek.

Kada si zavolela atletiku, kakvu podršku si dobijala i ako nisi, kakvu smatraš da je trebalo da dobiješ?

Atletiku volim oduvek. Imali smo dobrog nastavnika fizičkog u osnovnoj školi i ja i par mojih drugarica smo obožavale da savladamo sve zadatke i prepreke koje nam je davao nastavnik. Ali pošto sam živela u jako maloj sredini gde nije bilo nikakve opcije da se trenira nešto ozbiljnije, to seme je u meni tako ostalo… dok nisam kasnije krenula sama da ga zalivam u srednjoj školi i krenula sama da trčim, opet iz razloga što osim folkolora nije bilo apsolutno ništa da se ponudi mladim ljudima u mojoj sredini. Danas je već druga prića srećom. Podršku nikad nisam ni tražila jer mi nije bila potrebna, jedino što mi je sad bitno da se uklopim sa mužem oko čuvanja dece pa da mogu da istrčim svojih terapijskih 5 km. Do pre par godina sam redovno samo trčala, ali pre 4 godine sam trčanje spojila sa jogom i radujem se budućim avanturama, jer mi se sve više zanimljivih poznanstava ostvaruje sa kojima ću iskusiti nove stvari. To me jako raduje.

11233418_10153631125283088_5209354117991733773_n

Kakvo mesto ima trčanje i uopšte vežbanje u tvom životu? Da li deca slede tvoj primer?

Trčanje mi mnogo znači jer kad istrčim dobijem sve u jednom paketu. Mir, snagu pa i dozu meditacije. Ponekad mislim da sam fizički umorna za trčanje ali dovoljno je samo da izađem na ulicu i bez problema istrčim ceo krug. Kroz fizičku aktivnost možemo bolje da upoznamo sebe i psihički, u smislu kakvi smo kad polako prelazmo liniju zone komfora, ali i fizički kad postanemo svesni određenih mišića za koje možemo da kažemo da nismo znali ni da postoje. Decu za sad ne vodimo na organizovane fizičke aktivnosti ali su aktivna na otvorenom. Nekoliko puta smo išli na trke sa kolicima i kao atrakcija mališani su dobijali medalje, što im je bilo jako zanimljivo. Svakako bih volela da prate moj primer, ali to ću ipak ostaviti njima na izbor.

Fizička aktivnost porodica.png

Uz džoging si uvela i ploging. Šta je to?

Pošto trčim po ulicama u mom selu, volim da posmatram okolinu oko sebe i videla sam da ima dosta limenki pobacanih pored puta. Taman se poklopilo da se organizuje u osnovnoj školi prikupljanje limenki za jednu devojcicu da joj se pomogne oko pripreme za matursku proslavu. A pošto mi ne koristimo proizvode pakovane u limenkama, shvatila sam da bi bilo super i počistiti selo i pomoći u akciji. Za tri dana sam prikupila 200 limenki. Nisam znala da li da se radujem što ću da pomognem sa tolikom količinom ili da budem tužna što su ljudi tako nemarni i bacaju limenke gde im se prohte. Odlučila sam da uopšte ne marim za to šta drugi rade nego da učinim šta ja mogu da poboljšam trenutno stanje i tako sam krenula da skupljam tuđe smeće. Ne radim to stalno nego ponekad, samo uočim gde se limenke ili flaše nalaze pa onda sledeći put ponesem kesu i rukavice pa pokupim. Dok skupljam odmah i selektujem jer plastiku odmah stavim u kontejnere za to, a staklo i limenke nosim kod komšije koji se bavi prikupljanjem papira, stakla i limenki. Volim i da obradujem drugaricu koja prikuplja male tamne staklene flašice za razne tinkture što pravi. Uopšte nisam znala koliko ih ima puno po ulicama. Pa na kraju ispadne winwinwinwin situacija, čistije selo, zadovoljan komšija, srećna drugarica a takođe je i meni super osećaj.

Pripadate nacionalnoj manjini. Kako je to? Kome pripadate, koje je vaše „selo“ – zajednica, kakvu ulogu ima vaša zajednica u podizanju dece?

Potičem iz porodice u kojoj su i sa mamine i sa tatine strane svi bili slovačke nacionalnosti. Ja sam išla u osnovnu i srednju školu gde se nastava vršila na slovačkom jeziku. Tek na fakultetu sam shvatila koliko moj naglasak nekome „para“ uši i koliko im je bitna informacija da li sam iz Subotice. Nikad se nije desilo da je ljudima bilo fascinantno što sam, na primer, znala periodni sistem elemenata na dva jezika. Čim bih rekla da sam slovakinja, odmah bi usledilo samo „aha“ i kraj konverzacije. Nije lepo ali tome nisam pridavala veliki značaj i nisam se nikad trudila da promenim moj „subotički“ naglasak.

Kad sam upoznala svog muža, malo mi je bilo čudno što se zove Ferenc ali bio je to jedini Ferenc kojeg sam poznavala i postao je moj. Kasnije sam saznala da njegov tata potiče iz mađarske porodice a da mu je majka slovakinja, ali sve vreme smo mi pričali na srpskom jeziku. U selu Maglić su pre svega ljudi srpske nacionalnosti ali ima i nemaca, grka i slovaka tj. slovakinja koje su se udale u Maglić. Svi sve lepo prihvataju i ja nemam utisak da nečija nacionalnost tu nekome smeta.

Međutim kao što je neko ponosan na to koje je nacionalnosti, tako je meni to jedna sasvim nebitna činjenica. To sam shvatila kad je bio popis stanovništva pre 5 godina i kad sam pitala muža šta će on napisati na liniju gde piše nacionalna pripadnost. Tad mi je ispričao jednu tužnu priču. Naime moj muž je odrastao u Jugoslaviji i veliki deo detinjstva je bilo sve idilično. Samo u jednom trenutku su deca u osnovnoj školi počela da spominju reč Srbija i Srbin sa kojom se on nije nikako mogao poistovetiti i to uopšte nije shvatao. Pošto svako ima pravo da napiše na liniju šta god hoće, on se izjasnio kao jugosloven a ja sam napisala da sam čovek.

11705310_10153465220058088_4268795164369369081_n

Našoj deci ćemo objašnjavati da postoje ljudi koji pričaju različitim jezicima i drugačije boje kože ali za nacionalnost im nećemo pričati kao da pripadaju nekoj određenoj jer se ni mi sami ne smatramo da pripadamo određenoj nacionalnosti. U našoj zajednici vlada bliskost među ljudima i povezanost. Mislim da će deca dobiti dobru podlogu a kasnije mogu da odlete gde god hoće, jer su ipak po meni nasledila i švajcarsko državljanstvo.

Šta poručuješ čitaocima?

Bilo bi svima lakše kad bismo bolje slušali sebe. Budite svoji bez obzira gde se nalazite i bez obzira s kim ste. Svedočim svakim danom kako ljudi tvrdo prate određene trendove bez ikakvih odstupanja. To mi je pomalo tužno jer ne shvataju šta sve propuštaju a sa druge strane šta sve guše u sebi. Oslušnite sebe duboko duboko unutra, tamo su svi odgovori.

Ne propusti priliku.png

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s